Odlazim da putujem u vremenu.
Po plavom nebeskom šljemenu.
Da ti dođem kad zamisliš na vrhu vala,
pravo do našeg skrovitog žala.

Biću ti žuti polena prah sa naših čempresa,
kada me budeš tražila po imenu kod kamenog uresa.
Biću ti u ogledalu vode sa našeg izvora,
kada me budeš tražila pogledom sa tvoga prozora.

Biću ti sjaj u oku i topli vjetar na usnama.
Mislima tvojim prikrašću se nenadano.
Biću ti trešnja crvena kao krv u venama.

U ruci biću ti pismo moje sto puta pročitano,
kad me u sjećanju budeš od zaborava čuvala
Gledaću te kad za mnom budeš jecala!