Bosonoga
skačeš sa zvezde na zvezdu
i svaki put se čuje nešto kao zvuk
poljupca kristalnih čaša.

Hiljade tvojih lica
se kliže uporno
na smrznutim jezercima.

Otvaram te
violinskim ključem
i tražim gudalo,
po savitljivosti tebi ravno.

Duboko u tebi
umesto struna
osetio sam suzu.

Pixiades, Smiljana