Pada mrak u pozorištu,
u našminkanim očima igračica,
u centru dekoltea
pozamašne biste
i u snežno belom nojevom perju.
Jeseni se duboko u šumi,
u saksijama
i botaničkim baštama.

Gase se svetla
u poslednjim prozorima
ministarstava
napravljenih od kartona, telefonskih žica
i papira platnih čekova.
Jesenje lišće
vrlo tajnog materijala
vetar donosi
u pogrešne ruke
noćnih pešaka.
U parku dežuraju
razneženi ljubavnici
do zuba naoružani
mitraljeskim osećanjem
kalibra četrdeset i pet.

A onda uvek nemilosrdno svane.
Iznad novinskih stranica
cvrče izliveni beli vrući snovi
pri dodiru s ledenim vazduhom.
Dubler oduševljeno otelotvoruje
svoju glavnu ulogu
a bespomoćni režiser
s licem u rukama
i izgorelim osiguračima u glavi
do ludila ponavlja
poslednja četiri takta tišine.

Pixiades, Smiljana