Negde je sevnulo,
kao da je u meni zasvetlela
maglovita uspomena
o postanku svemira.
Mirisala si kao cveće,
čije latice su
snežile na naša tela
i ljutile sve drugove
komunalnih službi.
Tvoje oči, u bilo kom pravcu
da gledale,
svojevoljno su svetlele u tami
kako bi ogledale prigušena svetla
manjih eksplozija na nebu.
Opojno si me lišavala čula
i zdravog razuma
uprkos zakona
o borbi protiv alkoholizma
i narkomanije.

Tobom sam
večito nezakonito opijen.
I danas mi zaustavljaš dah željom
za tobom
u najnezgodnijim trenucima.
Eksplodiraš u meni
kao najbolji eksploziv
oslobađajući snagu
voćnog jezgra.
Pulsiraš u mojim venama
uporna kao oštro svetlo.

Zbog trajnog kršenja
saobraćajnih propisa
uvek će nas kažnjavati
neugasivi požar moje krvi
u istaknutim ogledalima
tvojih očiju.

Pixiades, Smiljana