U kafanu starobarsku .
Ja , Sado, Ramo i Jovan.
Sjedimo na izvan.
Taulin je naš u ćosak đe i vazda.
Kafu , vodu i rakiju murvovaču.
Iznosi nam Rizo.
Murvovaču k'o sa zdenca.
Je li ovo ona naša Sado, gleda ga Jovan
Jeste , jeste služi Rizo i priču zameće.
Razdvajete li se kad obraza vi?
Eto ve zajedno preko dvjesta godina.
Uuuu đuturuma!
Mučimo a Ramo mu vraća.
Neka, priče more no sira donesi!
Sir kozji fetamo i rakijom prismačemo.
Sve u inat Rizu.
Služi Rizo ne ostaje dužan.
Nekate ne pregonite s rakijom da vi uglavu ne udari!
I smije se.
Neće neće no će malo niže reče mu Jovan.
Pazarni je dan.
Valja se.
Ja i Sado po duvanu sa pazara udri savijaj.
Dimite se ka' pršuti. Što vi je?
Nijeste na kontrat zadijeva nas Ramo.
Narod gore dolje sa pazara na pazar.
Luka pora, domaćijeh jaja i salate puterke.
Krtole mlade, petrusina , blitve, svega.
Sira iz Livara , maslinova ulja s Pečurica.
Ribe s Murića i duvana sa Ostrosa.
Nose žene u obije ruke. Gegaju se pod teretom lijevo desno.
Ka' na vagu tas.
Ufati se podne.
Dižemo se ja i Sado da sretnemo žene naše.
Nasta smijeh.
'Ajte 'ajte , sokolovi da vas ne karaju.
Na sprdnju nas digoše.
Smijemo se i mi.
Rizo , da platimo , Rizo.
Neka Sado.
Neka, ovo se ne može platit'.
Pa sledećeg petka opet ispočetka.