Naš je mačak sivo bijeli drugarčina bez šale.
Po leđima tigrove mu šare.
Belmondo mu ime .
Bebe ga zovemo.
Okovratnik bijeli ima.
Gospodin je pravi.
Kada hoda kao vojnik je sa piste.
Na nogama ima papučice bijele čiste.
Kad poliže svoju ćasu,eto njega na kauču.
Sjedi krzno češlja, stane pogleduje.
Brke duge suče.
Digne vjeđe , k'o da pita:
Što je , ovo je i moja kuća!
Ispruži se pa razmetne pređu,čas na leđa. čas po strani.
Pa šapama pokrije glavu.
Sklupča nogice podase i sve žmirka.
Pomazit' se neda.
Sve ušima striže i nervozno repom lupka.
K'o da kaže :Neka, nijesam ja lutka!
Ujutru je na vratima prvi gost.
Čeka mirno.
Ulazi sigurno.
Mjaukne nam dobro jutro i put ćase ispod stola trk.
Bojan samo smije da ga gnjavi.
Olja njemu najbolji je drug.
Za njom ide sve uz nogu kao pas.
I zove je svaki čas.
Kad se s čeljadima razgovori,
krzno kad počeslja, klupko predje kada smota:
Idem ja, reče dosta.
Već kod vrata stoji i mjaukom moli, otvori, otvori.
Kad izadje ljuto dune, frkne kao zmaj.
Drugim mačkama na znanje.
Čujte i počujte!
U dvorištu ovom ja sam kralj!