Na prozor moj sleti lastavica.
Podranila sa cvrkutom.
Da me rasani i prene iz mojih nedoumica.
I tako ona učesatala zorom.
Nepovjerljiva i krhka ali uporna da mi kaže.
Cvrkuće o daljinama koje je nadletala.
Krila me njena u duši maze.
Milo mi što je opet doletjela.
U svom crnom majušnom fraku.
U koroti za prošlim vremenima.
Priča ona meni strpljivom sagovorniku.
Što i sam tuguje za preturenim bremenima.
Na dalekom ostrvu usamljenom svetioniku.
.