Od Kufina do Babina Vira.
Sve od žala i kamenih seka.
Kao lira neka mojoj duši svira.
Bisernica moja čeka.

Gora naša, smreka svaka,
s krša moja prepelica,
mora plavog moja kordelica.
U snu sam ti sve 'odio , sto put' san ti plaka'.

Tom glavicom put naviše.
Na krš sjedi da počinem i da slušam srce moje.
Kaživah ja svima koliko je blago tvoje.
Ne mogah se vode tvoje napit’ kao suva zemlja kiše.

Dičio se s’ tobom , ma me ni'si čula.
Da si k'o đevojka što se diči svojim ruvom.
I kotulom i šotanom.
Koretićem i košuljom, sumprešanom iz baula.

Iz njedara miriše ti smiljem sve u grsti.
Usni, dođi manastiru našem, pa se pred ikonom krsti.
Ti si mene davno ispratila na vapor za kruvom.
Evo sam ti doš'o počinuti o'đe, rastanut’ se s duvom.